Radionica razvoj samopoštovanja
Empirijska istraživanja potvrđuju da postoji jaka veza između visokog samopoštovanja i zadovoljstva svojim životom. Deca, kao i odrasli, dugo zadržavaju nivo svog samopoštovanja, bilo da je on visok ili nizak. Stepen samopoštovanja se, međutim, može menjati ukoliko se sistematski utiče na njegovu promenu. Svako dete ima pravo na pozitivni osećaj sopstvene vrednosti – na visok stepen razvoja samopouzdanja, a vaspitači i roditelji odgovorni su da taj razvoj podstiču. U skladu sa tom činjenicom, a koristeći se Prručnikom za podsticanje dečjeg samopoštovanja ( Iboja Gera, Ljubica Dotlić, Novi Sad, Izdavačko preduzeće Matice srpske 1996), posebnu pažnju u radu sa decom u prethodnoj godini posvetili smo razvoju dečjeg samopoštovanja.
Visoko samopoštovanje kod dece omogućava im da imaju poverenje u sopstveno opažanje, sudove, izbore i odluke. Zaslužno je za kreativnost u igri, istraživanju i druženju, nezavisnost i energičnost u odnosima sa vršnjacima. Deca koja imaju visoko samopoštovanje uverena su da će ih zalaganje dovesti do povoljnih rezultata i postizanja uspeha, aktivno učestvuju u grupnim diskusijama i imaju slobodu da bez ustezanja postavljaju pitanja. Visoko samopoštovanje zaslužno je i za poverenje u druge i čestu interakciju sa drugima, lako sklapanje i održavanje prijateljstva, hrabro razmatranje ideja i izražavanje svog stava čak i kada se drugi sa tim stavom neće složiti.
Rad na ovom Programu obuhvatao je decu uzrasta od 5 – 7 godina i podrazumevao je aktivno učešće roditelja i celokupne porodice. Celokupan program se izvodio kroz tri matrice: prva je imala za cilj da pruži podršku familijarnom, porodičnom aspektu poznavanja i poštovanja sebe, druga matrica je deci pružila priliku da spoznaju značaj i sadržaj svoje privatnosti, dok je treća matrica deci omogućila da prepoznaju svoj položaj među ljudima i pružila im podršku u aktivnom ostvarivanju sopstvenih prava.
Svaka od aktovnosti deci je bila interesantna i zabavna, a posebnu pažnju deca su posvetila aktivnostima koje su izvodila sa roditeljima i te aktivnosti su kod dece izazivale najveće zadovoljstvo.
Nama je bilo veliko zadovoljstvo da radimo a decom, a takodje nam je pružena prilika da još bolje upoznamo svako dete i njegovu porodicu. Koristi za decu su bile velike. Svakom detetu je pružena prilika da shvati po čemu je ono jedinstveno i neponovljivo dete, koje se razlikuje od drugih, ali koje i kod drugih prepoznaje i poštuje istu takvu jedinstvenost. Deca su imala priliku da pronađu mnogobrojne razloge zbog kojih mogu da se ponose što su deo svoje porodice. Vodili smo računa o potrebi svakog deteta na sopstveni svet, svoja viđenja i tumačenja istine, svoja osećanja i želje.
