Pozitivan uticaj vrtića na razvoj deteta primetan je u svim aspektima razvoja dece:
SOCIO – EMOCIONALNI RAZVOJ – izgradnja ličnog identiteta i samopoštovanja nemoguća je bez socijalnog okruženja. Opažajući sebe kao jedinku koja je različita od drugih, dete vremenom izgrađuje svoj identitet i uz adekvatan rad profesionalaca dobija osnovu za razvoj samopoštovanja, tako što uči da spozna sopstvene snage i slabosti i da ih prihvati bez umanjivanja sopstvene vrednosti. Samo u vrtiću dete može naučiti ono što je osnova za razvoj samokontrole – da uzima u obzir druge, da poštuje pravila i svakodnevne rutine, da sarađuje u igri i nterakciji sa drugima, da izražava emocije na prigodan način.
JEZIK – kada je reč o razvoju jezika ljudi najčešće odmah pomisle razvoj govora. Ono što mora da prethodi razvoju govora jeste razvoj sposobnosti receptivnog korišćenja govora, a to je nešto čemu se u vrtićima poklanja puno pažnje – naučiti dete da sluša sa razumevanjem i da prigodno reaguje na verbalne informacije, pa tek onda preći na razvoj sposobnosti korišćenja jezika kao izražajnog sredstva.
KOGNITIVNE SPOSOBNOSTI –vrtić je mesto gde deca dobijaju mnoštvo znanja i različitih informacija na jedan sistematičan, uzrastu prilagođen i zabavan način. Uz stručno vođstvo vaspitača, deca uče i šta treba da rade sa tim novim informacijama, kako da ih uklope u sistem već postojećih i povežu sa njima, kako da koriste informacije koje imaju da bi dolazili do novih. U ovom uzrastu važno je buditi kod dece radoznalost i želju za rešavanjem problema, a to se najbolje postiže u vrtiću. Deca su naročito u svojoj vršnjačkoj grupi zainteresovana za istraživački rad i deluju motivišuće jedno na drugo. Ovde do izražaja dolazi i veoma važna činjenica a to je da su ovakve situacije učenja idealna prilika da se deca koja su u nekim segmentima naprednija od drugih uče da pomažu slabijim drugarima, a deca koja u tom trenutku nisu dostigla određeni nivo razvoja uče da traže i da prihvate pomoć. Ti mehanizmi traženja, prihvatanja i davanja pomoći na ovom uzrastu imaju najblagotvorniji uticaj na razvoj dece ukoliko su prisutni u relacijama dete – dete.
KREATIVNOST – je još jedan segment razvoja dečje ličnosti koji svoju osnovu ima upravo u aktivnostima koje se rade u vrtiću. Jedna od najboljih tekovina modernog instutucionalnog vaspitno – obrazovnog rada sa predškolskom decom jeste individualni pristup svakom detetu. Upravo ta individualizacija rada sa decom omogućila je razvoj kreativnosti dece na najranijem uzrastu. U vrtiću deca se uče da tragaju za lepotom i harmonijom u organizovanim kreativnim aktivnostima, a zatim i da razvijaju sopstvene kriterijume lepote i harmonije. Vaspitači su stručnjaci koji umeju da stvore sredinu u kojoj će se deca osećati sigurno da komentarišu i kritikuju kako svoje tako i radove i produkte svojih drugara, sredinu u kojoj će deca shvatiti da kritika njihovih radova ili postupaka ne znači istovremeno i kritika njihovih ličnosti. Upravo dete koje ume da prihvati i negativnu kritiku i da je iskoristi za sopstveni napredak jeste dete koje ima razvijeno samopoštivanje.
FIZIČKI RAZVOJ – i u ovoj oblasti razvoja naš glas ide za vrtiće. Usvajanje osnovnih higijenskih navika (redovno pranje ruku, samostalnost tokom obedovanja, odvikavanje od pelena) jeste nešto što za roditelje često može da predstavlja pravu noćnu moru, dok se u vrtićima te faze odrastanja dece prevaziđu gotovo neosetno. Zašto je to tako? Zato sto su vaspitači pre svega dosledni i deca uvek znaju šta da očekuju kao i šta se od njih očekuje. Učenje po modelu je jako izraženo u ovom uzrastu, što je još jedna činjenica koja ide u prilog vrtićima. Deca uče od svojih starijih drugara, žele da budu kao oni pa su time motivisna da što pre usvoje zahteve koji se pred njih postavljaju.
Ivana Rajković, dipl. pedagog