Značaj uticaja vrtića na pojedine aspekte razvoja dece možete pročitati u sledećem tekstu.
Pored brojnih pogodnosti koje je moderno vreme pružilo ljudima, ono je istovremeno donelo i niz dilema sa kojima se posebno suočavaju roditelji. Ubrzo po rođenju deteta javlja se jedna od najvećih dilema za roditelje – da li i kada dete treba upisati u vrtić? Mi kažemo da treba, i to čim dete napuni godinu dana.
Vrtić je uređen sistem koji funkcioniše po unapred utvrđenim pravilima i granicama koje su jasno postavljene u svim segmentima. Sama ta činjenica da postoje jasna pravila i jasne granice jeste osnova za razvoj jednog primarnog osećaja sigurnosti kod deteta, jer će isti postupci davati uvek iste rezultate. Dete neće od odraslih dobijati kontradiktorne i zbunjujuće poruke, pa će samim tim imati jaču osnovu za učvršćivanje prihvatljivih oblika ponašanja i napuštanje neprihvatljivih oblika. Još jedna važna činjenica vezana za vrtiće jeste da je to sredina gde je svaki uticaj vaspitni, zapravo svaka vrsta aktivnosti, od obedovanja, korišćenja toaleta, realizacije zajedničkih, usmerenih i slobodnih aktivnosti ima vaspitno dejstvo.
Sa decom u vrtiću rade vaspitačice koje su školovane i stručne za rad sa decom. Roditelji koji su ekonomisti, pravnici, lekari, trgovci,… nemaju i ne treba da imaju stručna znanja vezana za razvoj dece. I baš kao što se u svemu obraćamo stručnjacima, tako treba da bude i kada je odgoj dece u pitanju.
I za kraj, važno je napomenuti da su vrtići vaspitno – obrazovne ustanove, institucije sa uređenim sistemom i jasnom podelom uloga i zadataka. Upravo ta podela uloga i zadataka između stručnjaka različitih profila – medicinske sestre vaspitači, vaspitači, pedgaozi, logopedi, specijalni pedagozi, stručni saradnici za različite oblasti, omogućava da se stvori sredina koja će u potpunosti zadovoljavati razvojne potrebe svakog deteta.
Ivana Rajković, dipl. pedagog