Još od samog rođenja dete se adaptira – prilagođava uslovima spoljašnje sredne. Iako se ta sposobnost, po samoj svojoj prirodi, podstiče još od rođenja, najizraženija je u trenutku kada dete na veći broj sati u toku dana napušta porodično okruženje i kreće u jedan novi svet, svet vršnjaka. Polazak deteta u vrtić predstavlja veliku prekretnicu, kako u životu deteta tako i u životu roditelja i u načinu funkcionisanja cele porodice.
U našoj prirodi je da nam nepoznate situacije ulivaju određenu dozu straha i upravo iz tog razloga roditelji treba adekvatno da se pripreme za polazak deteta u vrtić, kako bi kroz taj proces prošli što bezbolinije, ali i kako bi bili adekvatna podrška glavnom učesniku ovoga procesa – detetu.
Polazak u vrtić je velika promena u životu deteta. Dete iz jedne sigurne, poznate i uglavnom njemu prilagođene sredine kreće u jedan potpuno novi svet, svet nepoznate dece, nepoznatih odraslih i svet koji funkcioniše po malo drugačijim pravilima u odnosu na ona na koje je ono do tada naviklo. U prvim danima, pa čak i nedeljama koje dete provodi u vrtiću, kod njega je prisutan strah od odvajanja od roditelja, ali i ulaganje napora da se prilagodi novonastaloj situaciji. Dakle dete se dovodi u jednu za njega dosta složenu situaciju. Reakcije deteta na tu situaciju zavise od same ličnosti deteta, kao i od tipa porodice u kojoj dete odrasta.
Emocionalne reakcije koje dete može imati: dete može biti jako tužno i patiti za roditeljima. Kod neke dece se mogu javiti bes, ljutnja i razdražljivost (koji su uglavnom prisutni samo kada su roditelji pored deteta). Neka deca mogu mirno prihvatiti odvajanje od roditelja, ali veći deo dana provesti ćuteći i bez želje da se uključe u aktivnosti i komuniciraju bilo sa vršnjacima bilo sa vaspitačima.
Fizičke reakcije i promene u ponašanju: u nekim situacijama deca mogu da koriste svoje telo kao sredstvo da roditeljima stave do znanja da im nešto ne odgovara. Tada deca mogu imati bolove u stomaku, glavobolje, mogu da se jave mučnina i povraćanje. Neretko se dešavaju i regresije u ponašanju, naročito kod mlađe dece. Dete koje je prohodalo može ponovo početi da puzi, dete koje je uspostavilo kontrolu fizioloških potreba može ponovo početi da mokri u gaćice, dete koje je počelo da razvija govor može ponovo krenuti da komunicira gestovima,… Važno je da roditelji znaju da se ovde ne radi o zaostajanju u razvoju, već dete, u želji da bude zaštićeno, pribegava oblicima ponašanja koji mu nude veću sigurnost. Ovakve promene su prolaznog karaktera i nikako nisu razlog da roditelji prekinu da dovode dete u vrtić.
Reakcije deteta na polazak u vrtić zavisiće i od tipa porodice u kojoj dete odrasta. Ukoliko dete raste u porodici u kojoj je prezaštićeno, često će izostati detetova inicijativa u aktivnostima sa vršnjacima. Ukoliko dete raste uz jako stroge roditelje, kod njega se mogu javiti strah i nesigurnost pri komunikaciji sa vršnjacima.
Kako da olakšate proces adaptacije deteta možete pročitati u sledećem tekstu.
Ivana Rajković, dipl. pedagog