Davne 1954. godine američka književnica i porodični terapeut Doroti Nolt napisala je poemu pod nazivom „Deca uče ono što žive“. Poema je objavljena u nedeljnoj kolumni jednog američkog časopisa. Od prvog dana objavljivanja privukla je veliku pažnju čitalaca, a podjednako je aktuelna već više od pedeset godina.
Ako deca žive sa kritikama,
Naučiće da osuđuju.
Ako deca žive sa neprijateljstvom,
Naučiće da se tuku.
Ako deca žive s ismevanjem,
Naučiće da budu stidljiva.
Ako deca žive sa stidom,
Naučiće da se osećaju krivima.
Ako deca žive s ohrabrenjem,
Naučiće da imaju samopouzdanja.
Ako deca žive sa tolerantnošću,
Naučiće da budu strpljiva.
Ako deca žive sa pohvalama,
Naučiće da cene i poštuju.
Ako deca žive sa prihvatanjem
Naučiće da vole.
Ako deca žive s odobravanjem,
Naučiće da vole sebe.
Ako deca žive sa poštenjem,
Naučiće da budu pravedna.
Ako žive sa sigurnošću,
Naučiće da imaju vere u sebe i u druge.
Ako deca žive okružena prjateljstvom,
Naučiće da je svet jedno lepo mesto za život.
U ovoj poemi sadržana je sva mudrost vaspitanja dece. Ona nas podseća na važnost sredine u kojoj dete u ranom uzrastu živi, ali i na odgovornost koju imamo u kreiranju te sredine. Ne možemo očekivati da će se određene ljudske vrednosti razviti same od sebe, već deci moramo omogućiti da od ranog uzrasta žive okružena tim vrednostima. Ono o čemu posebno treba
voditi računa jeste činjenica da deca mnogo više gledaju ono što radimo, nego što slušaju ono što im pričamo. Upravo iz tog razloga, svakoga dana i u svakom trenutku moramo imati na umu da nas deca gledaju i uče od nas.
U našem vrtiću deca žive uz postulate koje nam ova poema nudi, a verujemo da se i roditelji podjednako trude da deca tako žive i u porodicama. Svakako nije na odmet podsetiti sve koji žive i rade sa decom na značaj i ulogu koju imaju u njihovom odrastanju.
Dipl. pedagog Ivana Rajković